Универзитет - Историјат



Универзитет у Крагујевцу настао је на темељима Лицеја Књажевства Сербског, прве високошколске институције у модерној Србији. Наиме, Указом кнеза Милоша Обреновића од 1.јула 1838.године, оснива се Лицеј Књажевства Сербског ( Lyceum – вртови у коме се предавала филозофија), а за ректора Лицеја у Крагујевцу постављен је Атанасије Николић, школовани инжењер, професор математике, земљомерија и начертанија.

У то време Србија је, по првом попису становништва из 1834. године имала само 678.192 углавном неписмених и сеоских становника, који су се бавили земљорадњом. Основних школа је било 72, са 2514 ђака, од којих 26 плаћа држава. Остале школе су биле општинске или приватне, а обавезност основне наставе није постојала.

У години када је основан Лицеј, па и 1839. када је одвојен од Гимназије, у Србији нису постојали закони о образовању, већ шта ће се и како предавати, зависило је од министарства просвете, самих наставника и Упутства министарства из 1838. године да се гимназијама да хуманистички карактер.

Предмети који се изучавају на Лицеју су: философија, општа историја, математика, геометрија, физика, природно право, статистика Европе, немачки језик, француски језик, толковање јеванђеља, цртање, а од 1841.године на Лицеју се отвара прва година права, као зачетак правног факултета, за потребе државне службе.

Укратко, са Лицејем у Крагујевцу, у Шумадији, Србија се устројила као модерна европска држава.

Универзитет у Крагујевцу основан је 21.маја 1976.године.

Његовом оснивању претходила су два одељења београдског Економског и Машинског факултета, која су почела са радом крајем 1960.године. У састав Универзитета у Крагујевцу улазе: Економски факултет, Машински факултет, Правни факултет, Природно-математички факултет и Педагошко-технички факултет у Чачку и два научноистраживачка института: Институт за стрна жита у Крагујевцу и Институт за воћарство и виноградарство у Чачку.

У тежњи за очувањем свог духовног наслеђа, 21.маја 1976. Универзитет у Крагујевцу није „изнова“ основан, већ му је тада враћена најважнија нововековна српска драгоценост.

Универзитет у Крагујевцу данас у свом саставу има 12 акредитованих факултета са статусом правног лица, дозволама за рад, који се налазе у 6 градова централне Србије: Крагујевцу, Чачку, Јагодини, Краљеву, Ужицу и Врњачкој Бањи.

У саставу Универзитета у Крагујевцу је и Универзитетска библиотека као библиотека опште научног карактера, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету.

На овај начин она доприноси успешном студирању, ширењу и афирмацији знања, наставном и научном стваралаштву наставника и сарадника факултета и института Универзитета у Крагујевцу, и обезбеђује путем Репозиторијума докторских дисертација отворени приступ извору знања и културне баштине који је потврђен од стране академске заједнице Универзитета у Крагујевцу.

Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.

Универзитет у Крагујевцу, свој настанак и развој заснован на концепту разуђеног универзитета, претворио је у једну од својих препознатљивих предности, која му омогућава да користи привредне и географске потенцијале и људске ресурсе територије која се простире на 5000 км2, а насељава је око 2,5 милиона становника, чиме је постао основна полуга развоја и интегративни симбол Централне Србије.


ПРАВЦИ РАЗВОЈА

Полазећи од чињенице да је Републици Србији, у времену транзиције и кризе у којој се налази већ дужи временски период, која траје у свим сегментима друштва, потребан пре свега промишљен, организован и квалитетан систем високог образовања, као један од кључних услова за развој друштва заснованог на знању, способног да се ослони на сопствену памет која ће моћи да обезбеди развој науке, научноистраживачког рада, квалитетно образовање, једном речју кадровску основу која ће бити темељ биолошке и економске одрживости и веће запослености становништва. Јер наша заједничка будућност може бити ваљана само ако је заснована на поседовању и коришћењу знања.

У складу са тим основне правце развоја Универзитет у Крагујевцу види у подизању нивоа квалитета наставе и нивоа ефикасности студирања, повећањем броја студијских програма који се изводе на факултетима Универзитета у Крагујевцу, а који за циљ имају образованог свршеног студента за чијим радом постоји потреба на подручју централне Србије, коме је кроз процес и програме међународних стипендија обезбеђена мобилности у циљу стицања и размене знања, вештина и пракси на најпрестижнијим универзитетима.

Истовремено, кроз организовани систем стручних пракси Универзитет студентима омогућава да, по неколико месеци у току студија проведе, поред установа, предузећа и других облика привредних друштава на територији седишта Универзитета и факултета у његовом саставу, и у најпрестижнијим иностраним фирмама, као што су ФАС и његови кооперанти, стекну основна искуства и примене стечена знања у току студија, која су им неопходна за запошљавање, као почетно радно волонтерско искуство, које је све чешћи услов запошљавања.

Да би свршени студент имао најсавременија знања завршетком основих, мастер и докторских студија, Универзитет у Крагујевцу инсистира на осавремењавању знања и научних достигнућа својих наставника, сарадника и истраживача којима се кроз процес мобилности такође обезбеђује подизање укупног нивоа наставних и научних компетенција.

Истовремено, наведене активности имају за циљ обезбеђивање наставног и научног подмлатка на факултетима у саставу Универзитета у Крагујевцу, њихово укључивање у научноистраживачки рад и међународне пројекте у току трајања студија, посебно докторских студија, па и кроз стипендирање најбољих студената Универзитета на годишњем нивоу.

У том смислу, Универзитет у Крагујевцу свој даљи развој види и кроз обезбеђивање неопходних услова за јачање научностраживачког и уметничког рада, не само кроз реализацију међународних научних и уметничких пројеката, опремање факултета, научноистраживачких јединица и лабораторија, мултимедијалних и информатичких радионица и сала најсавременијом опремом, већ и стварањем базе квалитетних ментора, без којих нема услова за стварање базе научног и уметничког подмлатка, нити пак подизања нивоа научно-истраживачког и уметничког рада.

Публиковање резултата научног и уметничког рада у водећим референтним научним часописима, као једно од главних мерила при рангирању универзитета, али истовремено и неопходног услова за одбрану докторске дисертације и избор у звање наставника, Универзитет у Крагујевцу настојаће да олакша низом активности ради објављивања, посебно сарадника у настави, асистената и истраживача, чиме ће им се обезбедити услови за напредовање, али и подићи укупан капацитет Универзитета.

Међународна сарадња, као приоритетна делатност Универзитета у Крагујевцу и саставни део стратегије интернационализације Универзитета, фокусирана је на успостављању и развијању сарадње са страним универзитетима и међународним организацијама које се баве високим образовањем и проширивањем мреже потписивањем интеринституционалних уговора о сарадњи са новим партнерима у иностранству, као и обнављањем уговора са већ постојећим партнерима.

Ови уговори представљају основу за мобилност студената и наставника, њихово стручно и научно усавршавање, као и проширивање и продубљивање међународне сарадње у области мобилности и развоја интегрисаних програма студирања и истраживања.